Студијски програм географија
Теренска настава
Значај теренске наставе за студенте географије проистиче из чињенице да географско образовање афирмише везу између научне, наставне и апликативне географије. Један од разлога због којег је потребно организовати наставу на терену јесте и облик савремене наставе географије на универзитету. Многи од циљева савремене наставе се могу у потпуности остварити само кроз непосредне теренске опсервације и испитивања, при чему успјешност теренске наставе у великој мјери зависи и од методичко-дидактичке припреме наставника, али и студената, као и процеса планирања и евалуације.
Теренска настава има велики значај у географском образовању, будући да је управо геопростор, са својим основним природним и друштвеним компонентама, основни предмет прочавања географије на универзитетском нивоу. Теренска настава омогућава учење и усвајање просторних спознаја у изворној стварности, те стицања географских вјештина, као што су орјентација и сналажење у простору. Развијање географског, односно просторног мишљења као основног циља географског образовања, у суштини је разумијевање комплексности геопросторних система, законитости развоја и промјена, развијање логике просторних односа, односно развој хоролошког приступа.
Предвиђено је да теренска настава на Студијском програму географије буде реализована у све четири године студија. У првој години студија теренска настава подразумијева обилазак терена у Бањалучкој регији. У другој години студија теренска настава се реализује дводневно на простору Крајишких општина. Студенти у трећој години студија на теренској настави обилазе регију Источне Херцеговине, Црногорско приморје, простор сјеверне Црне Горе или простор Републике Србије. Теренска настава на четвртој години студија је вишедневна и реализује се на простору неке од земаља средње и јужне Европе.
На терену студенти се упознају са релевантним физичко-географским и друштвено-географским садржајима, географско-историјским и савременим социо-економским развојним процесима, с посебним нагласком на развојне процесе, демографска кретања, културна обиљежја и туристичке знаменитости пређеног профила.
Теренска настава омогућава студентима оцјену укупне просторне организације и достигнутог степена развоја пређеног профила и критички осврт.