Author: Irena Medar-Tanjga

Доц. др Слободан Гњато у протеклом периоду објавио је два научна рада у високорангираним међународним часописима. Радови третирају проблематику протицаја ријека у Босни и Херцеговини, а објављени су у коауторству са проф. др Татјаном Попов, проф. др Гораном Трбићем и вишим асистентом Марком Иванишевићем.

Најрецентније истраживање објављено је у часопису Acta geographica Slovenica (IF 1.7) у мају 2024. године, и у њему се испитују учесталост појаве мјесечних максималних ријечних протицаја у условима савремених климатских промјена у Босни и Херцеговини.

Резултати поменутог истраживања показују сљедеће:

1. интензивне и екстремне поплаве углавном се дешавају током зимских мјесеци, дуж ријека Уне и Сане, а узроковане су топљењем снијега и падавинама. Сезонске варијације значајно утичу на годишње максималне протицаје, због чега су зимске поплаве најучесталије од октобра до марта;
2. иако су утврђене флуктуације, не постоје статистички значајни трендови у учесталости поплава током љетње и зимске сезоне. Међутим, постоји значајан пораст интензивних и пад екстремних љетњих поплавних догађаја, што указује на сложену динамику на коју утичу сезонске варијације;
3. не постоје статистички значајни трендови у годишњим појавама поплава, али је примијећено повећање интензивних и смањење екстремних поплавних догађаја током истраживаног периода. Добијени резултати упућују на измијењене хидролошке услове и наглашавају потребу континуираног праћења у складу са утицајем климатских промјена.

Комплетан научни рад доступан је на:  https://ojs.zrc-sazu.si/ags/article/view/13461/12005

Друго истраживање сродне тематике објављено је у часопису Environmental Earth Sciences (IF 2.8) у јулу 2023. године, и у њему се анализирају трендови просјечних мјесечних протицаја ријека у Босни и Херцеговини. Поред овога, у истраживању се испитује утицај климатских промјена на протицаје ријека, те се утврђује вријеме манифестовања датих промјена.

Резултати истраживања могу се резимирати у сљедећим тачкама:

1. тренд смањења годишњих протицаја присутан је на свим истраживаним ријекама у Босни и Херцеговини. На готово свим станицама утврђене су значајне негативне тенденције у љетњим мјесецима (јун, јул и август). Јул је мјесец у којем су забиљежени значајни негативни трендови на шест од укупно седам хидролошких станица;
2. The Rescaled Adjusted Partial Sums (RAPS) анализа је показала да је у 1981/82. години на већини хидролошких станица утврђена појава негативне тенденције ријечних протицаја;
3. добијени резултати указују на то да водни ресурси Босни и Херцеговини захтијевају одрживо управљање и да је то један од суштинских задатака за доношење одлука, како на државном, тако и на локалном нивоу.

Сажетак научног рада доступан је на линку…

Уживајте у читању!

Географско друштво Републике Српске и Студијски програм географија Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци имају добру сарадњу са географима Руске Федерације, посебно са Асоцијацијом руских друштвених географа АРГО са којом је 2013. године  склопљен споразум о научној сарадњи.

Од тада одржано је више научних конференција о регионалним развојним процесима, геополитичкој, социоекономској, демографској и другој проблематици, од којих неке у заједничкој организацији. Узајамне посјете и објављивање радова у научним часописима у Руској Федерацији и Републици Српској доприносе унапређењу научне сарадње, али и бољем упознавању развојних проблема у обе земље. Научна сарадња са колегама из Руске Федерације наставља се успостављањем односа са Уралским државним универзитетом из Јекатеринбурга.

Директор школе за државну управу и предузетништво Уралског федералног универзитета у Јекатеринбургу Алексеј Константинович Клујев и руководилац Уреда за развој међународне сарадње Евгенија Сабурова посјетили су у септембру 2023. године Универзитет у Бањој Луци. Том приликом са колегама на Природно-математичком факултету разговарано је о потенцијалним могућностима сарадње.

На иницијативу А. К. Клујева  26. јануара 2024- године одржан је руско-српски научни семинар на тему „Демографска политика у Русији, Србији, Републици Српској и Црној Гори – изазови и перспективе“. Овај догађај у онлајн формату организовали су Висока школа за државну управу и предузетништво Института за економију и менаџмент Уралског федералног универзитета у Јекатеринбургу, Центар за руске студије Факултета политичких наука у Београду и Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Семинару су присуствовали представници Универзитета у Бањој Луци, проф. др Ранка Перић Ромић (Факултет политичких наука), проф. др Мира Мандић и др Александар Мајић (Природно-математички факултет);  представник Института за политичке студије Београд, др Нада Радушки;  представник Универзитета у Новом Саду, проф. др Срђан Шљукић; представник Републичког завода за статистику у Београду, Драгана Радуловић; представник Филозофског факултета Универзитета Црне Горе у Никшићу, проф. др Мирослав Додеровић; представник Тулског Државног Универзитета, др Милан Стојановић и Уралског Федералног Универзитета, професор  Ана Петровна Багирова и професор Оксана Михајловна Шубат.

Научни семинар има за циљ јачање сарадње руских и српских научника, размјену искустава кроз  научно аргументовану дискусију о актуелним проблемима и изазовима савременог друштва. Бројни проблеми демографског развоја, депопулације и миграција карактертишу наше земље те је демографска проблематика стављена у фокус. Покретање српско-руског научног семинара резултат је заједничких настојања да се међусобним повезивањем научника славенског свијета  инердисциплинарно истражују развојни проблеми, измјењују искуства и траже адекватна рјешења.

Договорено је да се централна тема овог семинара  задржи и у наредним онлајн сусретима; дакле, демографска проблематика третирана с аспекта више наука и из разних углова, истраживање и упоређивање регионалних социјалних и демографских политика који подразумијевају омладинске и образовне политике, територијални развој, јавне управе и интеракције између различитих нивоа власти и заједнице и њихову рефлекцију на демографски развој.

Научни семинар водили су директор Школе за државну управу и предузетништво Алексеј Констатинович Кљујев са Уралског федералног универзитета и  проф. др Синиша Атлагић испред Центра за руске студије Факултета политичких наука у Београду.

Изложени реферати биће објављени у научном часопису Српска политичка мисао.

Сљедећи семинар планиран је за крај фебруара, а семинар ће водити проф. др Ранка Перић Ромић и Ана Петровна Багирова.

Дана, 23. јануара 2024. године у просторијама Природно-математичког факултета, Универзитета у Бањој Луци потписан је Споразум о сарадњи између Природно-математичког факултета, Универзитета у Бањој Луци и ЈУ Туристичке организације Републике Српске, о реализацији студентске праксе, унапређењу сарадње у области туризма, заједничких пројектних активности и организације стручних скупова, семинара као и других активности које ће допринијети унапређењу промоције туризма у Републици Српској.

Ова сарадња ће допринијети реализацији планираних активности Студијског програма географија, смјер туризмологија, а будући туристички радници ће имати прилику да се на практичан начин упознају са задацима и циљевима туристичке организације.

Споразум су потписали декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Декић и директор ЈУ Туристичка организације Републике Српске Миодраг Лончаревић.

Кандидат Вања Мирјана Вујић ће бранити мастер рад дана 24.01.2024. године (сриједа), са почетком у 9⁰⁰ часова у амфитеатру Природно-математичког факултетa. ВИШЕ…

Dokumentarni film „Ruska emigracija u Kraljevini Jugoslaviji u 20. vijeku – Rusi u Bileći“ autora Dejana Puhala i prof. dr Mire Mandić nastao na SP Prostorno planiranje i SP Geografija Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci prikazan je u Rostovu (Ruska Federacija).

Film je prikazan povodom obilježavanja 140 godina postojanja Donskog kadetskog kozačkog korpusa „Imperator Aleksandar III“, elitne vojne škole, čiji su pripadnici poslije Oktobarske revolucije emigrirali na prostor Kraljevine Jugoslavije.

Nekoliko godina vojna škola je radila u Bileći i ostavila značajan uticaj na kulturni razvoj Bileće i okoline. U filmu se daje presjek srpsko-ruskih istorijskih veza sa posebnim osvrtom na rusku emigraciju i Donski korpus u Bileći.